Ova čakra je takodje poznata i kao seksualni centar. Nalazi se u kičmi iza genitalnih organa, njome vlada elemenat voda i ima snažan uticaj na naše emocije i strasti. Ovaj centar često zahteva dobar deo vremena i energije.
Svadistana (Swadhisthana) čakra se nalazi u kičmi u sakralnom delu iza polnih organa. Swadhisthana na Sanskritskom jeziku znači mesto gde je um utvrdjen duže vreme. Posle Muladhare ovo je centar koji zahteva najviše energije i vremena. Elemenat vode dominira ovim regionom i on je suptilniji od elementa zemlje. Dok zemlja ima oblik, veličinu i nezavisno postojanje, vodi je potrebna posuda i ona poprima oblik te posude. U svakoj čakri nalazi se i simbol. U Svadistani to je simbol dva trougla kao na jevrejskoj "Davidovoj zvezdi". Jedan trougao predstavlja ženski, a drugi muški aspekt. U Hinduizmu, Bog ili Apsolut se deli na muške i ženske aspekte, zatim imamo stvaranje. Šakti, ženski aspekt, predstavlja imperativ za stvaranje i zbog toga ovim centrom vlada Božanstvo Durga, što je drugi naziv za Šakti.
Sex i hrana
Ovaj centar upravlja sa dva naša čula, a to su jezik i polni organi. Umerenost u jelu i seksualnim aktivnostima, izbegavajući zamke prejedanja i preteranog seksualnog zadovoljavanja, su jedni od glavnih rekvizita u postizanju trajnog mira i spokoja. Ovo ne znači da ako neko ne živi asketskim načinom života monaha, koji žive od korenja i lukovica vežbajući striktni celibat, ne može postići samorealizaciju. U stvari, previše revnosna praksa strogosti može biti veći hendikep od preteranog uživanja u čulnim zadovoljstvima. Oni koji jedu previše, kao i oni koji stalno poste ne mogu napredovati duhovno. Život Bude je savršen primer.
Budina Samorealizacija
Princ Gautama se odrekao svih svetovnih zadovoljstava i stvari koje je posedovao u potrazi za istinom. Odrekao se svog carstva, porodice i luksuznog života. Sa velikom odlučnošću je odlučio da sedi i meditira dok ne ostvari Samospoznaju izjavljujući:".. Ja ću sedeti ovde. Neka telo presuši, neka moja koža, meso i kosti budu uništeni. Ja ću biti Samorealizovan (Buddha Charita)".
On je sedeo četrdeset dana bez vode i pića. Kada je kasnije svom učeniku Anandi ispričao svoje iskustvo za tih četrdest dana on je rekao:"Bio sam toliko slab da sam jedva mogao da pokrećem svoje udove. Kada bih dodirnuo stomak mogao sam da osetim kičmu. Moj skalp je bio toliko suv da je kosa počela da otpada. Oči su mi se toliko povukle u lobanju da su oni koji su me videli mislili da sam duh (Buddha Charita of Ashvaghosh)".
Nakon ovog iskustva, Gautama Buda je shvatio ludost te ekstremne mere, pošto je otkrio da nije mogao da se koncentriše u toj fizičkoj agoniji. On je prihvatio hranu koju mu je ponudila Sujata, plemenita dama iz obližnjeg sela i polako se vratio u normalu. Budizam dakle se zalaže za srednji put, put koji izbegava sve vrste ekstrema, kako bi se postigla Samospoznaja.
Nedovoljno soli
Za meditaciju i duhovni napredak potrebna je umerenost u hrani kao i u seksualnom uživanju. Duhovni tragaoci moraju biti u stanju da kontrolišu um i da učine da on sluša nove instrukcije. Mali primer - Ukoliko je recimo jelo malo manje slano, umesto da burno reagujemo, trebamo dati instrukciju umu da to prihvati.
Pre deset godina sam posetio Šivin hram u blizini Cuttack-a u Orissa-i. Posle Bogosluženja, kada smo mi Panditi (školovani učitelji Svetih Hindu spisa ) posluženi sa osveštanim ponudama na listu banane, zamolili su bramačariju (učenik koji živi u celibatu) da mi donese malo soli. Prigovorio sam da mi ne treba nikakva dodatna so. Pandit je odgovorio da hrana ne sadrži ni malo soli. Kada sam upitao zašto, on je objasnio da je kralj koji je izgradio taj hram pre mnogo vekova izostavio so na listi namirnica i potrošnog materijala kada je izdavao naredbu. Od tog vremena u hramu, je ostala tradicija da se sve ponude kuvju bez i malo soli. Nakon što sam čuo priču odgovorio sam. "Ako sam Gospod Šiva prihvata neposoljenu hranu koja se ovde nudi vekovima i ja sigurno mogu izdržati jedan dan bez soli."
Neophodno je imati neku kontrolu nad jezikom. Jedan od najboljih načina za vežbanje te kontrole je da se odreknemo naših omiljenih jela na neko vreme. Ako smo zavisni od slatkiša, trebalo bi da pokušamo da nejedemo slatkiše odredjeni vremenski period. Ako imamo jaku naviku da pijemo kafu ili čaj, možemo ih se odreći na par dana. Na taj način ćemo postepeno uspostaviti kontrolu nad jezikom.
Zavodljivost ukusa
U našoj potrazi za zadovoljstvom zloupotrebljavamo sedam centara koji su nam dati za naš lični razvoj i realizaciju. Digestivna vatra gori u nama da bi pretvorila hranljivu zdravu hranu u gorivo za telo. Dok mi u svojoj žudnji za lepim ukusom trpamo u sebe nezdravu, masnu, hemijski tretiranu hranu i piće. Kada bi smo se malo zamislili shvatili bi da ukus traje svega 2-3 sekunde, prva 2-3 zalogaja su sve što je zapravo ukus, a nakon toga bi smo mogli pojesti i bezukusni karton. Ipak, jedemo automatski, sipamo hranu u grlo nesvesni njenog ukusa. Postoje lekcije u svemu što radimo i svemu što doživljavamo, pa bi smo trebali pokušati da razumemo i lekciju iz ovoga. Život je pun iluzija, mreža iluzije je čista svetlost, delikatna i slaba koja svetluca sa hiljadu zraka mamaca i obećanja. To nas privlači na mnogo različitih načina, mami nas svojim prolaznim kvalitetom, nedostižnim ali opipljivim, obećavajući toliko puno, a dajući tako malo.
Znati šta želimo
Jako retko stanemo i zapitamo se:"Šta je to što želim? Šta je to što zapravo tražim?" Umesto toga bacimo se na najbliže obećanje sreće, bilo da je to hrana, seks, brak ili posao. Kada je to obećanje prekršeno ili neispunjeno mi i dalje odbijamo da se preispitamo. Krivimo okolnosti, krivimo situacije i naše partnere, ne želimo pogledati i sagledati šta je to što zaista i istinski želimo. Svi želimo naprekidnu sreću, to beskrajno blaženstvo koje se ne može naći izvan nas nego samo u nama samima. Što pre iskusimo trajnu radost duše , pre ćemo dostići naš cilj i ispuniti želju koja nas proganja od trenutka rodjenja do trenutka kada iscrpljeni napustimo ovo iznureno telo. Zato budite umereni u uživanju, jer ako ne rešimo taj problem dalji duhovni napredak je veoma tažak.
Jajatijeva kletva
Postoji divna priča u Mahabarata-i (jedan od dva drevna sanskritska epa Indije) o kralju koji se zove Jajati (Yayati) i koji je oženjen sa Devajani (Devayani), ćerkom bramina - mudraca koji se zove Šikra (Shikra). Devajani je sa sobom dovela kao sluškinju princezu sa imenom Šarmištra (Sharmishthra). Posle nekog vremena kralj se zaljubio u prelepu sluškinju i čak je imao i dete sa njom. Devajanin otac je pobesneo zbog ponašanja Jajati-ja i prokleo ga da prerano ostari. Jajatijev um je još čeznuo za čulnim zadovoljstvima i bio je nesrećan što mu je telo ostarilo, pa je molio svog tasta da mu oprosti i da povuče kletvu. Tast je malo popustio pa je rekao da ako je neki od Jajatijevih sinova spreman da preuzme na sebe kletvu onda će Jajati povratiti svoju izgubljenu mladost. Jedan od Šarmištrinih sinova koji se zvao Puru je pristao da preuzme kletvu na sebe i Jajati je povratio svoju mladost koju je trošio na čulna uživanja. Kada je konačno dostigao zrele godine iduboku starost sa burnim životom iza sebe, Jajati je izrekao istinu koju je otkrio kroz svoje životno iskustvo. Uprskos svom prepuštanju čulnim zadovoljstvima strasni plamen želje je i dalje netaknut goreo u njemu, a na samrtnoj postelji je dao ovaj savet sinovim i unucima:"Deco, neverujte da će te prepuštanjem čulnim zadovoljstvima ugasiti vatru strasti. U stvarnosti prepuštanje zadovoljstvima je kao dodavanje ulja na vatru. Što više uživate plamen želje je sve veći." Seksualna želja je kao tiha, pritajena vatra i ako se ta vatra otme kontroli život postane bedan. Moramo da koristimo ovu vatru na propisan način disciplinovanjem uma korak po korak. Strast i energija seksualnog centra može se kanalisati ka višim centrima gde će podstaći kretivnost i filozofiju.
